Starenje kože odnosno šta se tačno događa s kožom u kasnim 40-ima i nakon 50. godine života te koji su uzroci i posledice starenja kože.Iako naša koža počinje da pokazuje znakove starenja već nakon 30. godine, ovaj proces zaista počinje da se ubrzava nakon 45/50. godine života.

S kliničke perspektive, dolazi do ranih znakova stanjivanja, gubitka čvrstoće i povećanja krhkosti kože, produbljuju se bore koje postaju sve vidljivije, te dolazi do gubitka sposobnosti zadržavanja vlage u koži.

Ujedno dolazi do opuštanja kože po celom licu, posebno vidljivim na određenim delovima poput kapaka, obraza i vrata, ukupno s sveukupnim gubitkom čvrstoće i gustoće kože.

Ten postaje umoran i neujednačen, bez blistavosti i zdravog sjaja.

Područje oko očiju posebno je pogođeno procesom starenja. Koža i mišići se rastežu, kapci postaju teški i pojavljuje se natečenost područja oko očiju.

Radijacija od sunca ubrzava sve navedene znakove (aktiničko starenje), pogotovo na područjima izloženima sunčevoj svetlosti (lice, vrat i gornji deo ruku): na koži se pojavljuju bore, koža postaje guba i žućkasta, s hipo i hiperpigmentiranim zonama, te se razvija elastoza (nakupnjanje nedelotvornih elastičnih vlakana u dermi).

Stoga, u dobi od 45/50. godina koža postaje tanja, gubi elastičnost i čvrstoću, njena sposobnost zadržavanja vlage opada, a ten deluje ugašeno.

Glavni uzrok starenja kože od 45/50. godine života: usporava se obnavljanje glavnih ćelija kože

Bore, gubitak čvrstoće, opuštanje kože, gubitak gustoće i blistavosti… svi ovi znakovi imaju jedan glavni uzrok: sporije obnavljanje ćelija kože. Naime, sa starenjem se ove ćelije koje omogućavaju normalno funkcionisanje kože i njen mladalački izgled, obnavljaju znatno sporije. Usled toga, koža (derma i epiderma) se stanjuje za 6% svake decenije(1).

  1. Usporeno obnavljanje glavnih ćelija epiderma – keratinocita

Epiderma je zaštitni omotač našeg tela koji nas štiti od agresivnih spoljašnjih uticaja. Kao najizloženiji sloj kože ona  trenutno oslikava mladolikost naše kože.

Epiderma je tkivo koje se konstantno obnavlja. Glavne ćelije epiderma nazivaju se keratinociti i oni se kontinuirano multiplikuju. Što su ćelije mlađe, to se brže obnavljaju.

Međutim, s godinama se multipliciranje keratinocita usporava: od 28 dana koliko je potrebno mladoj koži da se obnovi, do više od 30 dana(2). Usled toga, keratinociti koji pružaju koži zaštitu te pridonose zadržavanju vlage u koži, opadaju u broju, ali i u veličini.

Ovaj proces ima direktan uticaj na epiderm i odgovoran je za smanjenje debljine epiderma za čak 20%(3)Osim toga, kohezija korneocita u višim slojevima epiderma (lat. stratum corneum) postaje neuravnotežena, što dovodi do nakupljanja ćelija na površini kože. Koža postaje suva, umorna i dehidrirana.

Obnova melanocita, ćelija koje čine pigment melanin, se takođe usporava: njihov broj se smanjuje za 10 do 20% tokom jedne decenije u zonama izloženim UV zračenju, te se njihova uloga menja.(4)

Kao posledica toga, dolazi do depigmentacije celog lica i pojave tamnih, pigmentacijskih pega na licu i rukama.

I na kraju, aktivnost žlezda lojnica se postepeno smanjuje, usled čega dolazi do nedostatka lipida u epidermu, što dovodi do suve kože, a time i do dehidratacije kože.

2. Starenje i usporavanje obnove fibroblasta u dermu

Derma je potporno tkivo naše kože – ona određuje njenu strukturu, volumen, elastičnost i čvrstoću. Ovaj sloj prvenstveno sadrži ćelije poznate kao fibroblasti koje imaju sposobnost proizvodnje supstanci koje ih okružuju, tj. izvanćelijskog matriksa.

Dobro stanje derme zavisi od pravilnog funkcionisanja fibroblasta. Fibroblasti imaju 4 osnovne funkcije: proliferacija, sinteza, kontrakcija i mobilnost.

No, s vremenom dolazi do sveukupnog starenja fibroblasta koje se ogleda u smanjenju sposobnosti fibroblasta za obavljanjem svoje 4 osnovne funkcije:

  • proliferacija – obnova fibroblasta se usporava. Između 20. i 80. godine života, broj fibroblasta je smanjen za čak 50%.(3)
  • sinteza kolagena, elastina i GAG molekula (uključujući hijaluronsku kiselinu) se smanjuje zbog smanjenog broja fibroblasta i njihove smanjene produktivnosti. Količina i kvalitet kolegenskih i elastinskih vlakana je promenjen. Uz to, izlučivanje destruktivnih enzima (uglavnom MMP-3) se povećava.

Ovaj gubitak dermalnih vlakana se može i vizualizovati te instrumentalno izmeriti mereći zonu zvanu SENEB (Sub-Epidermal Non-Echogenic Band). Smanjenje vlakana dokazano je pojavom tamnog područja koje ne odbija ultrazvučne talase.

Debljina ovog tamnog područja se povećava s godinama i posebno je izražena na područjima kože prekomerno izložene UV zračenju.

  • napinjanje potpornih vlakana – pogoršanje sposobnosti fibroblasta za napinjanjem potpornih vlakana rezultira gubitkom poretka u mreži vlakana koja postaje uvrnuta i rascepkana.
  • mobilnost – smanjena mobilnost ograničava pokretljivost fibroblasta kroz dermu i usled toga ograničava ravnomernu raspodelu belančevina kroz celi sloj.

Starenje fibroblasta, uzrokovano smanjenjem ove 4 funkcije, uzrokuje gubitak elastičnosti i čvrstoće kože te značajno doprinosi njenoj krhkosti i stanjivanju.

Na kraju, obzirom da ova dermalna vlakna podupiru krvne kapilare te pomažu očuvati njihovu propusnost, neizostavna posledica starenja fibroblasta jest i slabljenje mikrocirkulacije kože, a time i gubitak blistavosti i mladalačkog sjaja.

3. Otegotni faktor: menopauza

Oko 45/50. godine života većina se žena približava, ili već jeste u menopauzi (prosečna dob ulaska u menopauzu je 52. godina)(5). Koža predstavlja jednu od najizraženijih meta pogođenom ovom hormonalnom neravnotežom (prestankom proizvodnje estrogena).

Ustvari, hormoni su ključan faktor ili signal stimuliše ćelije, čuvajući tako gustoću kože i podstiču njeno obnavljanje. S padom hormona uzrokovanog menopauzom, ćelije više nisu stimulisane, što pridonosi smanjenju obnavljanja epidermalnih i dermalnih ćelija.

Kao zaključak treba navesti da s godinama se sposobnost obnavljanja ćelija kože smanjuje te dolazi do ubrzane pojave svih vidljivih znakova starenja kože – dubokih bora, opuštanja kože, gubitka čvrstoće, gustoće i blistavosti, pojave pigmentacijskih pega…

Stoga je nakon 45/50. godine života, a pogotovo nakon ulaska u menopauzu, ženama potrebno celovito i sveobuhvatno anti-age rešenje, koje će delotvorno stimulisati proizvodnju glavnih ćelija kože.

(1)Mélissopoulos, Alexandre. La peau – Structure et physiologie. Paris : Lavoisier, 2012. 978-2-7430-1369-1.
(2)Le vieillissement de la peau. http://dermatoinfo.fr/article/Le_vieillissement_de_la_peau.
(3)Ronald Marks. Skin Disease In Old Age, 2nd edition. United Kingdom: Martin Duritz, 1987.
(4)Le vieillissement intrinsèque ou vieillissement chronologique. Biologie de la peau. [Online] [Quote:] http://biologiedelapeau.fr/spip.php?article65
(5)Le réseau canadien pour la santé des femmes: http://www.cwhn.ca/fr/node/44793